Priče pacijenata

Stjepan (68) - "Mislio sam da je s vrtom gotovo. Lani sam opet sadio rajčice

Objavljeno:

27.07.2026.

Vrijeme čitanja:

1 min

Kategorija:

Priče pacijenata

Stjepan je četrdeset godina radio kao stolar, a mirovinu je zamišljao jednostavno: vrt, unuci i mir. Onda je dijabetes odnio prvo prste, pa potkoljenicu. "Kad su mi rekli da moraju amputirati, prvo što sam pomislio nije bila noga. Bio je to moj vrt. Tko će ga okopati?"

U Werner ga je dovela kći, “napola na silu”, priznaje. “Mislio sam — što će starcu proteza, dogurat ću ja i s hodalicom. A onda mi je majstor u radionici rekao: ‘Stjepane, nećemo mi vama napraviti protezu za gledanje televizije. Napravit ćemo je za vrt.’ E, tu me kupio.”

Zbog dijabetesa je koža Stjepanovog bataljka zahtijevala poseban oprez, pa su ležište i silikonski liner birani i podešavani strpljivo, uz česte kontrole. Škola hoda išla je postupno: prvo šipke, pa štap. “Nisam ja više mladić, trebalo je vremena. Ali nitko me nije požurivao i nitko nije odustao. Ni ja, ispalo je.”

Prošlog proljeća Stjepan je opet sadio rajčice. “Unuk mi nosi kante s vodom, da se ne lažemo. Ali sadim ja. Na svojim nogama — pa makar jedna bila njihova.”